Lideri EU i Zapadnog Balkana usvojili su tokom današnjeg samita u Briselu zajedničku deklaraciju, u kojoj su potvrđuje potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i poručuje da je budućnost regiona u Uniji.
Istovremeno se podvlači da je proširenje EU geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet i ocenjuje da postoji nova dinamika u procesu proširenja i značajan napredak od poslednjeg samita.
“U našem je uzajamnom interesu ubrzanje procesa pridruživanja na osnovu kredibilnih reformi partnera, uslova i principa sopstvenih zasluga”, poručuje se deklaraciji.
Spominje se i dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, i navodi da sporazumi postignuti u tom dijalogu moraju da se sprovedu, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov aneks.
Navodi se da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi u srcu EU, poziva se na sprovođenje međunarodnih sporazuma i poručuje da su još neophodni “dodatni odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina”.
U kontekstu radikalne promene globalne geopolitičke situacije, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, te na startu novog ciklusa liderstva u EU, navodi se da je strateško partnerstvo EU i Zapadnog Balkana “važnije nego ikada”.
“Geopolitički kontekst u Evropi zahteva od svih nas da budemo ujedinjeni i solidarni u čvrstoj podršci Ukrajini i odbrani međunarodnog reda koji se bazira na pravilima. Zajedništvo sa EU ostaje jasan znak strateške orijentacije naših partnera sa Zapadnog Balkana”, poručuje se u deklaraciji.
U tom pogledu, pohvaljuju se partneri iz regiona koji su već u potpunosti usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i apeluje na one koji to još nisu učinili da slede njihov primer.
Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja.
EU je, takođe, izrazila posvećenost približavanju Zapadnog Balkana tom bloku već tokom procesa proširenja.
U tekstu se govori i o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra, i poručuje da je EU spremna da razmotri dalje predloge za unapređenje ekonomske integracije regiona sa EU, date u okviru Plana rasta, “zavisno od primene reformskih agendi od strane partnera, usklađivanja sa pravilima jedinstvenog tržišta EU i otvaranja njihovih relevantnih sektora i oblasti za sve susede, u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržištem, uz potpuno očuvanje integriteta jedinstvenog tržišta EU i jednakih uslova”.
Partneri iz regiona pozivaju se da unaprede regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, održe konstruktivnu saradnju u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), a dodaje se i da se EU raduje što će se uskoro još partnera pridružiti Jedinstvenoj oblasti za plaćanje u evrima (SEPA).
EU je poručila i da će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana kako bi pomogla u ublažavanju uticaja koji ruski rat protiv Ukrajine ima po njihove ekonomije, društva i bezbednost, kao i da će nastaviti podršku kroz Instrument pretpristupne pomoći, Ekonomski i investicioni plan, Paket energetske podrške i Evropski mirovni fond.
U deklaraciji se pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju centralne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu.
“Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i jaka uloga civilnog društva ključni su da se obezbedi funkcionalna demokratija”, navodi se u dokumentu i napominje da će, u tom smislu, “mere biti glasnije od reči” jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode nužne reforme, naročito u oblasti temeljnih pitanja.
Potvrđuje se i posvećenost EU daljem razvoju i jačanju dijaloga i saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU nastaviti da podržava region u borbi protiv hibridnih i sajber pretnji, kao i stranog manipulisanja informacija i mešanja.
Poziva se i na jačanje saradnje i strateškog partnerstva u upravljanju migracijama i dodaje da su potrebne dalje odlučne akcije za usklađivanje vizne politike, borbu protiv krijumčarenja migranata, trgovine ljudima i svih oblika teškog i organizovanog kriminala.
“Obavezujemo se da ćemo ojačati našu saradnju u kontra-terorizmu i suzbijanju nasilnog ekstremizma”, napominje se u dokumentu.
Uz naglasak da je EU najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner i glavni donator, partneri iz regiona se pozivaju da to učine vidljivim u javnosti i da “rečima i delima” pokažu posvećenost vrednostima i reformama EU.
Dokument se osvrće i na niz konkretnih oblasti saradnje, pa se tako poručuje da će EU ubrzati i dodatno produbiti svoj politički angažman sa partnerima iz regiona, kao i da će doprineti bezbednosti u regionu, uključujući kroz Eufor Altea i Euleks.
Što se tiče energetike, navodi se da partneri sa Zapadnog Balkana treba da iskoriste mehanizam EU za zajedničku kupovinu gasa i tečnog prirodnog gasa kako bi smanjili svoju zavisnost od ruskog gasa, kao i da iskoriste priliku što EU otvara svoje tržište električne energije regionu, pod uslovom sprovođenja regulatornih reformi.
U delu zajedničke deklaracije posvećenom transportu govori se o podršci EU integraciji regiona u tržište EU drumskog i železničkog saobraćaja, kao i o primeni zelenih koridora na svim relevantnim granicama.
Navodi se i da EU i Zapadni Balkan treba da nastave rad na integraciji u digitalno jedinstveno tržište EU, da u potpunosti primene zelenu agendu, kao i da nastave rad ka tome da postanu deo lanca vrednosti EU za kritične sirovine.
Izvor: Tanjug (AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)
Belgijski premijer Aleksander De Kro izjavio je danas da je EU jedini pouzdan i postojan partner Zapadnog Balkana i primetio napretke koje su ostvarile pojedine države na tom putu, uključujući Srbiju.
“Srećan sam zbog ovog samita EU-Zapadni Balkan, svaki put vidimo da ima napretka. Videli smo proteklih nedelja, na primer, u vezi sa Albanijom i Crnom Gorom, da su preduzeti naredni koraci. Takođe vidimo da su u vezi sa napretkom Srbije, izgledi prilično pozitivni”, rekao je De Kro novinarima u Briselu, po dolasku na Samit EU-Zapadni Balkan.
On je ocenio da je EU jedini pouzdan i postojan partner Zapadnog Balkana.
“Događaj kao što je ovaj to potvrđuje. Uvek je dobar trenutak za bilateralni razgovor. U današnjem geopolitičkom svetu, mislim da moramo veoma, veoma jasno da stavimo do znanja da smo mi jedini pravi partner koje zemlje Zapadnog Balkana imaju, da je njihova težnja da postanu deo EU stvarna, i da mi vidimo da postoji pravi napredak”, rekao je De Kro.
Na pitanje da prokomentariše ranije navode o 2030. godini kao roku za pristupanje u vidu “velikog praska”, on je rekao da se zemlje pridružuju EU na osnovu zasluga, i dodao da zato nije veliki obožavatelj rešenja “velikog praska”
“Trebalo bi da bude zasnovano na zaslugama, a mi cemo svaku zemlju proceniti na osnovu njenih zasluga”, poručio je De Kro.
On je dodao da i EU mora da bude bolja nakon proširenja i da zato, paralelno sa procesom proširenja, treba da se sprovedu reforme EU.
Šolc: Omogućiti napredak u pristupanju zemalja Zapadnog Balkana EU
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da je veoma važno da se državama Zapadnog Balkana kojima je pre 20 godina obećana evropska perspektiva, omogući da postanu članice EU.
“I taj proces moramo okončati sa novim tempom kako bi se izgledi pristupanja pretvorili u realno pristupanje”, rekao je Šolc novinarima po dolasku na Samit EU-Zapadni Balkan u Briselu.
On je rekao da je Nemačka dugo i naporno radila na tome i da je Berlinski proces u velikoj meri doprineo prevazilaženju mnogih poteškoća i da to mora da bude slučaj i u budućnosti.
Izvor: Tanjug (AP Photo/Harry Nakos)
“Ali sada nam je potrebna i centralna reforma, odnosno da se svi uzdrže od toga da bilateralna pitanja pretvaraju u teme i dopuste da postanu teškoće u ovom procesu”, rekao je Šolc.
On je dodao da ne sme da se dogodi da “zbog toga što se jedan sused ne slaže tako dobro sa drugim, odnos prema EU neke od tih zemalja bude narušen”.
Ovo se, kako je dodao, odnosi i na relacije između pojedinih država članica i zemalja kandidata za članstvo.
“I zato ću se danas založiti da svi zajedno omogućimo napredak i da prevaziđemo sitnice”, rekao je Šolc dodajući da je cilj da se zemlje Zapadnog Balkana povedu u pravcu EU.
Šolc je podržao otvaranje poglavlja za nekoliko zemalja.
Najavio je i da će lideri EU razgovarati i o situaciji u Ukrajini, Siriji.
On je rekao da EU blisko sarađuje sa SAD u okviru NATO.
Košta: Nema sumnje da je budućnost ZB u našoj Uniji
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozvao je večeras da se iskoristi novi zamah u procesu proširenja i stvore svi uslovi za taj proces jer, kako je naglasio, nema sumnje da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji
“Tokom današnjeg samita bilo je jasno da EU i Zapadni Balkan pripadaju istoj evropskoj porodici. Mesto Zapadnog Balkana je u srcu našeg evropskog projekta”, rekao je Košta na konferenciji za novinare nakon samita lidera EU i Zapadnog Balkana u Briselu.
On je dodao da današnji samit nije bio o proširenju, ali je istakao da je jasno da je proširenje “naša zajednička pokretačka snaga”, obećanje prosperiteta Evrope kao i “najbolja geostrateška investicija u mir, bezbednost i stabilnost”.
Istakao je i da je tokom ovog sastanka, inače prvog kojim je predsedavao od kada je stupio na funkciju, naglašen politički prioritet koji unapređenje saradnje sa Zapadnim Balkanom ima za njega i EU.
Istovremeno je ocenio da se Briselskom deklaracijom koja je danas usvojena šalje snažan signal i izrazio zadovoljstvo što su se partneri iz regiona usaglasili sa tim dokumentom, koji je, kako je rekao, drugačiji od onih sa prethodnih samita, sažetiji i razumljiviji građanima.
Ukazao je i da postepena integracija Zapadnog Balkana u EU već napreduje na način zasnovan na zaslugama.
“Današnja Deklaracija naglašava činjenicu da je naš Plan rasta za Zapadni Balkan prava promena igre. Građani u regionu ce u narednoj deceniji videti udvostručenje ekonomskog rasta pretočenog u nova radna mesta i bolje usluge”, poručio je Košta.
Predsednik Evropskog saveta rekao je da ne postoji drugi region na svetu u koji je EU uložila toliko resursa, kako finansijskih, tako i ljudskih, kao i stručnosti.
” Tako više integracije gradi pravo strateško partnerstvo. Strateško partnerstvo kojim se Zapadni Balkan povezuje sa EU u koordinaciji protiv agresorskog rata Rusije i podrške Ukrajini, uključujuci vojnu podršku. I strateško partnerstvo u kojem jačamo bezbednost i otpornost na Zapadnom Balkanu kroz Evropski mirovni fond”, rekao je Košta.
On je dodao da je EU već sada najveći ekonomski partner na Zapadnom Balkanu i da će ostati njegov najpouzdaniji partner u budućnosti.
Ipak, ukazao je da neki izazovi i dalje postoje i ocenio da je potrebno da se reše “bilateralni sporovi i dileme susedstva”.
On je dodao da su tokom samita mogle da se čuju frustracije iz regiona, ali je izrazio uverenje da će one biti prevaziđene.
Mecola: Vreme za brži napredak u proširenju EU, početkom 2025. posetiću ZB
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je danas da je vreme za brži napredak u pogledu proširenja EU i najavila da će početkom naredne godine posetiti Zapadni Balkan.
“U poslednjoj deceniji, EU je izgubila više članica nego što je dobila. Već dve decenije nismo bili u stanju da uskladimo našu retoriku sa akcijom kada je u pitanju proširenje na Zapadni Balkan. Ali sa globalnom geopolitičkom realnošću sa kojom se suočavamo, svi moramo da brže napredujemo”, rekla je Mecola obraćajući se liderima EU i Zapadnog Balkana u Briselu.
Ona je naglasila da proširenje EU može da bude isključivo pristup zasnovan na zaslugama, sa jasnim kriterijumima, ali da “ne može biti zamene za stvarni napredak”, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
“Pogledajte Ukrajinu, Moldaviju ili Gruziju. Nelegalno mešanje Rusije učinilo je proširenje geopolitičkom, strateškom neophodnošću. Ako Evropa ne reaguje sada, ostavićemo prazninu koju ce drugi rado popuniti. Bila bi strateška greška ne iskoristiti zamah sada”, poručila je Mecola.
Fon der Lajen: Fokus na pristupanju Z. Balkana EU i integraciji u evropsko tržište
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da se EU, kada je u pitanju saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, fokusira na dva prioriteta, uključujući pristupanje pet balkanskih država Uniji i postepena integracija tih zemalja na jedinstveno evropsko tržište.
Iz njenog izlaganja, ono što je važno za Srbiju jeste da se Savet složio da se krene dalje na otvaranju klastera 3 sa Srbijom i da se očekuje brzo uključivanje Srbije u zonu jedinstvenog plaćanja u evrima.
Ona je, na konferenciji za štampu na Samitu EU-Zapadni Balkan, istakla da istorija dokazuje da proširenje funkcioniše, što ostaje jedan od glavnih prioriteta za EU.
Fon der Lajen je istakla da su krize, uključujući pandemiju kovida-19 i rat u Ukrajini, ubrzale procese pridruživanja, a da će EU nastaviti da aktivno radi da približavanju zemalja Zapadnog Balkana Briselu.
”Ove sedmice zatvorili smo još tri pregovaračka poglavlja sa Crnom Gorom. Nadamo se da cemo više zatvoriti 2025. Upravo smo otvorili klaster spoljnih odnosa sa Albanijom, a Savet se takođe složio da krene dalje na otvaranju klastera 3 sa Srbijom – pismo je poslato”, rekla je Fon der Lajen.
Ona je naglasila da od toga da se države Zapadnog Balkana pripreme za obaveze članstva u EU, dok istovremeno Unija mora da se prilagodi proširenom sastavu, zbog čega će Evropska komisija preispitati svoje sektorske politike.
”Proces pristupanja je rigorozan. Bazira se na zaslugama i tako ce i ostati. Ali s obzirom na geopolitičku situaciju, udvostručujemo naše napore da podržimo naše partnere koji žele da napreduju”, rekla je Fon der Lajen.
Kada je u pitanju integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište, Fon der Lajen je napomenula da je mobilisano 60 odsto finansija iz ekomonskog i investicionog plana EU od 30 milijardi evra iz oktobra 2020.
Ona je napomenula da ovaj plan rasta može da udvostruči ekonomije Zapadnog Balkana, koje su trenutno na oko 35 odsto proseka EU, u okviru tekućeg mandata aktuelnog saziva EK.
”Plan rasta je šest milijardi evra investicija. A princip je investicija i reforma. Sada imamo pet veoma ambicioznih reformskih programa za pet partnera sa Zapadnog Balkana. Oni predlažu reformsku agendu, a mi se radujemo dobijanju šeste. U zamenu za ove reforme, one su podržane investicijama”, naglasila je ona.
Micotakis: Srbiji mesto evropskoj porodici, neophodno da ubrza put ka EU
Grčki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je danas prilikom dolaska na Samit EU – Zapadni Balkan u Briselu da je Srbiji mesto u evropskoj porodici i da je apsolutno neophodno da ubrza put ka Evropskoj uniji.
“To je najveća država na Zapadnom Balkanu. To je merilo stabilnosti u regionu i osećam da je sada vreme da se pošalje poruka Srbiji i srpskom narodu da mislimo ono što govorimo, da želimo Srbiju kao člana evropske porodice”, istakao je Micotakis.
On je rekao da Srbija zna šta treba da uradi sa svoje strane da bi svoje spoljnopolitičke odluke uskladila sa zajedničkim odlukama Evropske unije, ali da veruje da je sada vreme da se Srbiji pošalje jasna poruka da je njeno mesto u evropskoj porodici.
Micotakis je rekao da je imao priliku pre nekoliko dana da pošalje pismo svim svojim kolegama u kome je zatražio da se pridruže preporukama Evropske komisije kako bi bilo otvoreno novo poglavlje pristupnih pregovora sa Srbijom.
“Grčka je načelno podržala pristupnu perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana, ali imajući u vidu realnost da te zemlje moraju da izvrše neophodne reforme kako bi se prilagodile evropskim pravnim tekovinama”, naglasio je grčki premijer.
Nehamer: Zalagaću se da napredak Srbije u procesu pristupanja EU bude nagrađen
Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je danas da će se sutra na Evropskom samitu zalagati da napredak u procesu pristupanja ka EU, koji je Srbija ostvarila u poslednjih deset godina, bude prepoznat i nagrađen.
”U poslednjih deset godina Srbija je ostvarila značajan napredak u procesu pristupanja ka EU. Sa mojim grčkim prijateljom Kirijakosom Micotakisom ja ću sutra na Evropskom samitu raditi na tome, da ovaj napredak bude prepoznat i nagrađen”, rekao je Nehamer u objavi na X.
On je istakao da je Evropska komisija treći put za redom preporučila otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom.
”Naša stabilnost i bezbednost su direktno povezane sa Zapadnim Balkanom, pošto evropska Unija nije potpuna bez Zapadnog Balkana”, zaključio je on.
rtv.rs
